grandpa stevenНаш народ каже да је човек најзадовољнији собом када се бави оним што највише воли и да нема веће среће када човеку хоби постане професија. Тако је било и са нама, тј. са човеком који је основао фирму. Драган Димитријевић је цело своје детињство провео на пожаревачком салашу који је подигао његов деда Стеван. Ту је све било усмерено ка ратарству и сточарству, и ту је дечак Драган са сестрама и браћом први пут дошао у контакт са животињама. Тамо је, дакле, све почело. Послови на газдинству били су подељени у складу са могућностима људи који су их обављали. children with dragan dimitrijevicДеда и отац са стричевима су радили тешке ратарске послове, док су жене углавном радиле у кухињи и са децом храниле стоку, правиле сир, кајмак и сл. Тако су се деца, водећи рачуна о животињама, збижила с њима и заволела их. Неки су их толико заволели да ће им посветити цео свој живот. То је урадио Драган.

Доба када је Драган Димиитријевић пошао у школу, памти се као један од најтежих периода и у нашој националној историји. Други св. рат тек што је окончан, земља је у изградњи, морало се много радити да би се зарадио новац, а он је био преко потребан да би се сва деца одшколовала. miodrag dimitrijevic with horsesИако је на салашу хране било у изобиљу и она се продавала на пијацама, оно што се тако зарађивало није било довољно да се сви трошкови покрију. Због тога је Миодраг Димитријевић, отац Драганов, био принуђен да шпедитером који су вукли коњи превози робу за новац. Тако се Драган упознао и са коњима. Када је завршио основну, деда Стева је рекао да би требало да Драган упише пољопривредну школу, јер ће тако боље обрађивати земљу.

Тако је и било.mr gagi Он завршава пољопривре-дну школу, али не оста-је на салашу да се бави ратарством, већ уписује Ветеринарски факултет Београдског универзи-тета, где је 1978. године дипломирао. Међутим, када је завршио факултет, није одмах добио прилику да ради оно што је толико желео. Његов први посао је био је инспекторски. Радио је као инспектор у тадашњем МИП-у и тамо је провео готово четири године. После тога, 1981. запошљава се у Ветеринарској станици Пожаревац и тамо остаје до фебруара 2002. године, када прекида радни однос и оснива 1. марта те године Ветеринарску амбуланту Димитријевић, која ће касније прерасти у Ветеринарску станицу Димитријевићвет. Данас је у овој фирми запослено четири др ветеринарске медицине и пет ветеринарских техничара.