Често се догађа да неко дође у нашу ординацију са псићем којег је тек купио, добио или усвојио и пита шта да ради с њим. Ветеринарска станица Димитријевићвет због тога жели да вам омогући да такве ствари сазнате и од куће и тако скратите време за куповину тих потребштина.

Оно што прво треба урадити је очистити пса од паразита, и то и спољашњих и унутрашњих. Постоје таблете и пасте које се дају псу једнократно, за избацивање унутрашњих, и има разних препарата за купање, пудерисање или пак утрљавање у кожу, који решавају проблеме спољашњих паразита, тј, бува, крпеља и сл. Врло је важно, када се псу даје препарат против глиста, очистити и све друге псе са којима је он у контакту (оне у истом дворишту), да би чишћење имало смисла. Што се тиче препарата против бува и крпеља, код њих се мора водити рачуна о томе колико је пас стар. Наиме, неки се не смеју користити код паса млађих од два или три месеца.

Када се ово обави, следи вакцинација. Код штенади се прва вакцина даје када наврше 45 дана. Обавезно требају бити очишћени од цревних паразита у тренутку када примају вакцину, што би значило да негде 40. или 42. дана (најкасније) морају добити неки од поменутих препарата, и то, затим, постаје пракса; пред сваку следећу вакцину се морају, бар два дана пре но што је добију, очистити. Следећа вакцина се даје најраније 21. дана од прве и последња, трећа, 21. дана од друге. Толеранција кашњења је највише недељу дана. Ове три вакцине су против штенећих болети (штенећак, мачија куга и сл.), стим што су прве две петовалентне (покривају пет различитих болести), а трећа је седмовалентна (покрива седам болести). Раније су се ове вакцинације радиле двократно, међутим, у данашње време и код трократних постоји мала шанса да пас добије неку од ових болести, тако да не треба ризиковати. Ова вакцина се после овога може давати једном годишње док пас не наврши седму годину. После тога нема више опасности.

Следећа је вакцина против беснила. Она се може давати код паса старијих од три месеца, а наша пракса је да то урадимо тек када пас прими све вакцине против штенећих болести, што значи са неких четири или пет месеци. Уз ову вакцину иду и микрочип и пасош Управе за ветерину Министарстсва пољопривреде шумарства и водопривреде Републике Србије. Сваки власник пса или мачке је у законској обавези да вакцинише своје животиње против беснила. Ова вакцина се такође понавља сваке године, без старосних ограничења.

У међувремену, када се пас први пут очисти од паразита или када престане да сиса и почне да једе храну за штенад, треба му давати витаминско-минералне препарате. То је јако корисно радити, јер он не може унети све што му је потребно кроз храну. Ако постоји недостатак неких материја, штене може добити рахитис, искривиће му се ноге, а то се тешко исправља и најћешће остају последице. Свакако, пас много брже и боље напредује и расте ако добија ове препарате. Такође, треба му давати неку од храна које су прилагођене његовом узрасту или чак и раси. Пси се до шест месеци старости хране три пута дневно, од шет месеци до годину дана два пута, а после годину дана једном дневно (најбоље увече). Поред посуде са храном увек треба да имају и свежу воду, а храна им је понуђена свега двадесетак минута; после тога се посуда склања, без обзира на то колико су појели – не желите да их размазите и учините недисциплинованим.

И на крају, напоменимо још и то да, ако изузмемо чишћења од паразита паса док су штенад, то морате радити на свака три до четири месеца, јер се неки паразити могу пренети и на вас, као нпр. ехинококус. Он може направити озбиљне компликације човеку. Прочитајте и чланак о унутрашњим паразитима.